Pevačica Jelena Vučković danas slavi 41. rođendan, a iza njenog osmeha i uspešne karijere krije se detinjstvo koje je, kako je sama priznala, ostavilo duboke tragove. Najteži period njenog odrastanja vezan je za baku, ženu koja ju je od svega što je imala najviše štitila i koja ju je praktično odgajila.
Jelena nikada nije krila koliko joj baka nedostaje i koliko je upravo ona bila najvažnija osoba u njenom životu.
„Baka mi mnogo nedostaje, ona je mene od tri meseca podigla. Nisam živela sa svojim roditeljima, od 15. godine sam se preselila u Beograd. Teško mi je da pričam o njoj, ona mi je bila sve. Kad je ona umrla, u meni je nestalo sve. Napravila je od mene čoveka. Ko zna šta bi bilo sa mnom, ona je bila jedina u mom životu. Naravno, bili su i mama i tata tu, ali mama je bila mnogo mlada, putovala je u to vreme, ja joj ne zameram“, ispričala je svojevremeno Jelena.
Odrastanje bez svakodnevnog prisustva roditelja ostavilo je snažan trag na pevačicu. Iako danas iza sebe ima razvod, ali i novog partnera, te život koji je izgradila, priznaje da neke rane nikada nisu u potpunosti nestale.
„To je ostavilo veliki trag, ali kako godine prolaze, kako sam ja starija, imam svoj život, svoju porodicu, dom, izgradila sam neku svoju ličnost. Oprostila ljudima. Neke stvari duboko u sebi čuvam“, rekla je ona.
Jelena je upravo zbog svega što je prošla, kako kaže, vrlo rano naučila da razlikuje dobro od lošeg. Posebno je emotivna kada govori o deci, jer u njima često prepoznaje sebe iz najranijeg perioda života.
„Teško detinjstvo me je naučilo da mogu da prepoznam kad je nešto dobro i kad je nešto loše, imam to u sebi. Vremenom sam ojačala. Slaba sam na malu decu, jer sam ja tako odrastala, tako me baka učila. Uvek prepoznam tu neku napuštenu, tužnu decu, uvek pomognem. Vidim tu malu mene, koja je imala dosta i loših trenutaka i lepih sa bakom. Ali imala sam ja dosta traumatičnih iskustava, mogu roman da napišem“, priznala je pevačica.
Ipak, najviše ju je bolelo to što joj je u ključnim trenucima nedostajala majčina zaštita. Iako je majka bila deo njenog života i posećivala je, Jelena je odrastala sa osećajem da joj nedostaju upravo oni mali, svakodnevni trenuci koje druga deca podrazumevaju.
„Najbolnije mi je to što mi je jako nedostajala majka. Ja sam imala sreću što me je odgajila jedna divna žena, ona je u stvari moja majka. Teško mi je bilo i prihvatanje mojih roditelja. Čini mi se da me i danas ne razumeju. Roditelji su gradili svoje karijere, napravili svoje nove porodice. Baka mi je govorila: ‘Pogledaj gore u avion, tu je mama, sad će da ti baci bombone’. Majka me je posećivala, bila je deo mog života, ali ne toliko koliko mi je nedostajala. Kad su praznici, rođendani, kad su priredbe u školi… Ne žalim ja sebe, ali falile su te neke stvari i dan-danas fale“, ispričala je Jelena kroz suze.
Posebno težak deo njenog priznanja odnosio se na situacije u kojima je kao dete osećala da nema kome da se obrati. Danas, iz perspektive odrasle žene, Jelena otvoreno govori o tome koliko je važno da deca ne ćute ukoliko doživljavaju maltretiranje ili bilo kakav oblik traume.
„Roditelji to ne mogu da razumeju. Znaš ono: ‘Ostavio sam te kod svog roditelja i ti si tu sigurna, šta ti je falilo, imala si tu sve’, sad su tu neke dublje stvari koje ja kad bih iznela, ne bi se dobro završilo. Bilo je dana kad mi je bila potrebna zaštita. Bilo je situacija, sada bih znala šta je bilo potrebno da uradim, ali kao dete, nisam imala kome da se obratim. Imala sam strah, ako kažem za tu osobu da mi je nešto učinila. Nisu te situacije bile nimalo dobre“, rekla je.
Jelena je zato posebno apelovala na decu koja prolaze kroz slične situacije da potraže pomoć i ne ostaju sami sa svojim strahovima.
„Deci bih rekla da se ničega ne plaše. Ako doživljavaju neka maltretiranja, traume, da se obrate školskom psihologu, da razgovaraju sa učiteljima, da kažu osobi kojoj veruju. Ali oni su mali, kao što sam i ja bila mala. Mala deca se plaše i neshvaćena su i to sve vuče svoje.“
Na kraju, priznala je da je kao dete često imala osećaj odbačenosti i da joj je baka bila jedini pravi oslonac.
„Osećala sam se odbačeno. Kako da se ne osetiš tako? I moja baka je bila nemoćna. Tu nije bilo muške ruke, da se nekome požališ, da ti pomogne. Jedina me je ona i branila od svega“, rekla je Jelena hrabro, kroz suze.
Danas, kada puni 41 godinu, Jelena iza sebe ima godine tokom kojih je uspela da izgradi sopstveni život i pronađe snagu u sebi. Iako neke uspomene i dalje bole, upravo iz njih je, kako kaže, naučila da bude osoba koja primećuje tuđu bol i pruža ruku onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Sve najnovije vesti, dešavanja sa snimanja „Zvezda Granda“ možete da pratite na našem portalu, kao i na društvenim mrežama. Link za Fejsbuk je OVDE, dok najzanimljivije videe sa snimanja i emisija pratite na Instagramu OVDE!
PROČITAJTE JOŠ:
