Predrag Peca Vranešević, jugoslovenaska rokenrol zvezda, biće sahranjen 11. februara u Novom Sadu.
Vranešević je preminuo u 76 godini nakon duge i teške bolesti, a od fontmena „Laboratorije zvuka“ opraštaju se mnogi muzičari na društvenim mrežama.
– Loše vesti stižu jedna drugu… Preminuo je Peđa Vranešević. Neka počiva u miru –stoji u objavi „Atheist Rap“-a.
Među njima je i muzički kritičar i novinar Peca Popović koji je na svom Fejsbuku napisao poduži post posvećen najkreativnijoj ličnosti novosadske kulturne scene.
– Peđa Vranešević (1946-2022) klasično školovan pijanista, dolazi početkom šezdesetih u Beograd da studira arhitekturu, ali inficiran rokenrolom postaje predvodnik kvarteta The Best Nothing, grupe s najboljim imenom i najeskluzivnijim izgledom svog vremena (Peđa bas, Zlatko, gitara, Ringo bubnjevi i Žarko Obračević,gitara – kasnije čuveni spiker Radio Beograda). Primećeni zbog ekscentričnosti, ska i rege ritmovima utopljenim u sočnost erotike, neobičnim postavama i bizarnim, cirkusom inspirisanim, predstavama i izvanrednom svirkom Laboratorija zvuka će snažno ozračiti celu scenu u definitivnom obračunu sa tabuima. Njihovo delo, tih nekoliko singlova i albumi (Telo, Duboko u tebi i Nevinost) postavili su ih na poziciju sa koje ih niko neće smaći –istakao je Peca i nastavio:
– Bili su ispred vremena. Osebujnom zbirkom dvosmislenih i bestidnih pesama, i otvorenom opisivanju nagonskog Laboratorija je u „osetljivim godinama bez vođe“ rušila okoštali „moralni poredak“. To je bila inaguracija radosti življenja, one s donje strane, koja pulsira i opire se svemu što se nameće odozgo. Slaveći elementarno, oni su duhom ruganja ismevali zajedničke slabosti i zablude. Svesno ili ne, tek žudnji da se dostigne neka paganska i utopijska sloboda (seks, droga i rokenrol) bez zabrana, ograničenosti i prolaznosti dali su smisao i umetničku kredibilnost. Ne treba zaboraviti da je zbog montirane afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. Pedja bio osuđen na 40 dana zatvora. To ga nije obeshrabrilo. Neverovatnog humora i otkačenih ideja hrabro je nastavio dalje. Sve čega se dohvatio radio je sjajno. Do kraja! Peđa Vranešević je bio ideolog jednog istinskog podviga. Nije ga slučajno Vlada Kopicl prozvao renesansnom ličnošću. U jednom razgovoru je rekao: „Možda bi naziv članka o mom životu mogao da bude – anarhista sam, al’ sam srećan“. Takvom čoveku, stvaraocu, osvajaču slobode i prijatelju se duboko klanjam.
